Blog koji je pred vama baviće se pravim značenjem koje imaju pojmovi kao što su : trend, brend, glamur,stil, moda, itd., kao i uticajem koji navedeni fenomeni imaju na nas,odnosno, SVE NAS.
Dakle, na ovom blogu će te, pored naših ličnih stavova o svrsi, značaju, i uticaju raznih trendova na naše živote, naći i odgovore na pitanja o trenutnim trendovima u oblastima kao što su:mediji, moda, politika, itd. Naići će te i na fotografije i muziku koja je u skladu sa tekstom , a u trendu je ove godine, šta god to značilo.
Toliko, sada je ovaj blog vaš...
Mihailo Jovićević
недеља, 4. мај 2008.
понедељак, 21. април 2008.
Trendovi u medijima u 2008. godini
Oglašavanje putem Interneta ostvariće u 2008. godini preko 40 milijardi dolara prihoda.
Očekuje se da će u 2008. godini oglašavanje na Internetu, koje ove godine beleži 15 godina postojanja, ostvariti 41,6 milijardi dolara prihoda, što je porast od 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Međutim, onlajn oglašavanje bi moglo u budućnosti da se suoči i sa padom zarade zbog averzije potrošača prema tom tipu reklama, kao i novih zakonskih regulativa, tvrdi analiza revizorsko-konsultantske kompanije Dilojt (Deloitte) “Trendovi u medijima u 2008. godini”.
Istraživanja sprovedena među potrošačima u SAD pokazuju da tri četvrtine korisnika Interneta smatra da su onlajn oglasi agresivniji od reklama u štampi, ali i da na njih obraćaju manje pažnje. Više od četvrtine Amerikanaca spremno je da plati za pristup onlajn sadržaju “oslobođenom” od reklama. Prošlu godinu su obeležile brojne kampanje protiv praćenja ponašanja korisnika na Internetu, čiji je glavni cilj da se omogući ciljano oglašavanje. Ako se takav trend nastavi, onlajn oglašavanje bi moglo da bude ozbiljno ugroženo.
Uticaj globalnog trenda brige za životnu sredinu u sektoru medija biće sve veći. Medijska i elektronska industrija trebalo bi da pronađu način da zadrže postojeći tempo tehnološkog razvoja, ali da istovremeno smanje potrošnju energije i emisiju štetnih gasova, na primer automatskim prelaskom uređaja na stand-by način rada. Odnos između internet televizije i njene starije “sestre”, tradicionalne televizije, trebalo bi da se razvija u pravcu međusobnog nadopunjavanja, a ne konkurencije.
Sve veća zastupljenost mreža velike propusne moći širom sveta omogućio je i dalji razvoj piraterije na Internetu. Borba sa digitalnim piratima se nastavlja, a značajno oružje predstavljaju edukacija i kažnjavanje, kao i odbijanje pristupa Internetu dokazanim piratima. Tehnološki razvoj će dovesti i do promena u kinematografskoj industriji, zahvaljujući sve većoj svetskoj popularnosti digitalnih bioskopa.
Iako su ljubitelji muzike spremni da plate i do nekoliko stotina dolara za MP3 plejer, na kupovinu muzike preko Interneta u proseku troše svega 20 dolara. Očigledno da je vreme da muzika ponovo postane “opipljiva”, s obzirom da su kupci pre spremniji da plate za muziku u obliku fizičkog proizvoda. Muzička industrija bi zbog toga trebalo da pokrene inovativnije načine plasiranja muzike, kao što je prodaja MP3 plejera sa unapred snimljenim pojedinačnim albumima ili čak čitavim kolekcijama izdanja neke grupe, a jedno od rešenja je i priključivanje fizičkih proizvoda eletronski kupljenoj muzici, kao što su majice, knjige ili neki drugi prateći proizvodi.
Celokupno istraživanje možete pronaći na: http://www.deloitte.com/dtt/research/0,1015,cid=193127,00.html
Izvor: BenchMarket
Sanja Rajkovic
Oglašavanje putem Interneta ostvariće u 2008. godini preko 40 milijardi dolara prihoda.
Očekuje se da će u 2008. godini oglašavanje na Internetu, koje ove godine beleži 15 godina postojanja, ostvariti 41,6 milijardi dolara prihoda, što je porast od 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Međutim, onlajn oglašavanje bi moglo u budućnosti da se suoči i sa padom zarade zbog averzije potrošača prema tom tipu reklama, kao i novih zakonskih regulativa, tvrdi analiza revizorsko-konsultantske kompanije Dilojt (Deloitte) “Trendovi u medijima u 2008. godini”.
Istraživanja sprovedena među potrošačima u SAD pokazuju da tri četvrtine korisnika Interneta smatra da su onlajn oglasi agresivniji od reklama u štampi, ali i da na njih obraćaju manje pažnje. Više od četvrtine Amerikanaca spremno je da plati za pristup onlajn sadržaju “oslobođenom” od reklama. Prošlu godinu su obeležile brojne kampanje protiv praćenja ponašanja korisnika na Internetu, čiji je glavni cilj da se omogući ciljano oglašavanje. Ako se takav trend nastavi, onlajn oglašavanje bi moglo da bude ozbiljno ugroženo.
Uticaj globalnog trenda brige za životnu sredinu u sektoru medija biće sve veći. Medijska i elektronska industrija trebalo bi da pronađu način da zadrže postojeći tempo tehnološkog razvoja, ali da istovremeno smanje potrošnju energije i emisiju štetnih gasova, na primer automatskim prelaskom uređaja na stand-by način rada. Odnos između internet televizije i njene starije “sestre”, tradicionalne televizije, trebalo bi da se razvija u pravcu međusobnog nadopunjavanja, a ne konkurencije.
Sve veća zastupljenost mreža velike propusne moći širom sveta omogućio je i dalji razvoj piraterije na Internetu. Borba sa digitalnim piratima se nastavlja, a značajno oružje predstavljaju edukacija i kažnjavanje, kao i odbijanje pristupa Internetu dokazanim piratima. Tehnološki razvoj će dovesti i do promena u kinematografskoj industriji, zahvaljujući sve većoj svetskoj popularnosti digitalnih bioskopa.
Iako su ljubitelji muzike spremni da plate i do nekoliko stotina dolara za MP3 plejer, na kupovinu muzike preko Interneta u proseku troše svega 20 dolara. Očigledno da je vreme da muzika ponovo postane “opipljiva”, s obzirom da su kupci pre spremniji da plate za muziku u obliku fizičkog proizvoda. Muzička industrija bi zbog toga trebalo da pokrene inovativnije načine plasiranja muzike, kao što je prodaja MP3 plejera sa unapred snimljenim pojedinačnim albumima ili čak čitavim kolekcijama izdanja neke grupe, a jedno od rešenja je i priključivanje fizičkih proizvoda eletronski kupljenoj muzici, kao što su majice, knjige ili neki drugi prateći proizvodi.
Celokupno istraživanje možete pronaći na: http://www.deloitte.com/dtt/research/0,1015,cid=193127,00.html
Izvor: BenchMarket
Sanja Rajkovic
четвртак, 17. април 2008.
U Sjedinjenim Državama osnovan ekološki - zeleni građevinski pokret! http://www.voanews.com/mediaassets/serbian/2007_07/Video/rm/GreenBuilding_bb.rm | |
''Zelena izgradnja je rezultat razmišljanja o tome odakle nešto dolazi i kuda ide. To se odnosi na materijal i na energiju. Kako se dobija energija, koji sistemi se koriste za zagrevanje i hlađenje kuća i gde će da završe otpaci'', kaže ona.
Nacionalni građevinski muzej je u okviru izložbe o zelenom građevinarstvu sastavio deo zelene kuće koju je projektovala kalifornijski arhitekta Mišel Kaufman. Suzan Pjedmont-Paladino kaže da je jedna od karakteristika koje se najpre zapaze – velika nadstrešnica.
Eksterijer objekta je projektovan tako da do maksimuma poveća ili smanji izloženost suncu tokom različitih godišnjih doba.
''Ova nastrešnica štiti staklo od letnjeg sunca. Ali zimi je sunce niže i zraci prolaze ispod nadstrešnice i greju enterijer», kaže kustoskinja ove izložbe.
Materijal i dizajn enterijera su takodje važni za takozvani zeleni karakter kuće. Izložba ističe mogućnosti koje ljudi imaju prilikom projektovanja i opremanja kuće.
Podovi su od bambusa, biljke koja najbrže raste na planeti i brzo se obnavlja. Sva svetlosna tela su od optičkog fibera, koji ispušta manje toplote od obične sijalice a troši i manje energije od uobičajenog osvetljenja.
Radne površine u kuhinji su napravljene od reciklovanog papira. Američki Savet za zelenu izgradnju je organizacija predstavnika gradjevinske industrije. Savet je uspostavio posebnu Taj savet izdaje takozvanu Potvrdu za vodjstvo u zaštiti energije i životne sredine. Ta potvrda pomaže u procenjivanju kvaliteta zelenog dizajna.
''Firma ima korist, jer se ovakvi objekti dobro prodaju, a izdvajaju nas u odnosu na konkurenciju», kaže Simen.
Potražnja zelenih objekata je sve veća, tako da i druge građevinske firme u Vašingtonu nameravaju da ponude zelene projekte. Suzan Pjedmond-Paladino kaže da je sledeći korak projektovanje zelene zajednice, koja bi bila samodovoljna i koja bi proizvodila sopstvenu obnovljivu energiju.
Sanja Rajkovic
NAPOMENA:
TREND PREDSTAVLJA OPSTE PRIHVACENI PRAVAC U NEKIM SFERAMA ZIVOTA, A NE MODU ili "stajling"!
Istina je da se prvo pomisli na modu ili trend u oblacenju kad neko izgovori rec trend, ali trend (kao takav kakvim smo ga definisali) postoji u mnogim ozbiljnijim i vaznijim sferama zivota jednog coveka 21.veka!
TREND U POLITICI, MISLJENJU, GRADJEVINARSTVU, RAZVOJU TEHNOLOGIJE, MEDIJIMA I SL.
Sanja Rajkovic
TREND PREDSTAVLJA OPSTE PRIHVACENI PRAVAC U NEKIM SFERAMA ZIVOTA, A NE MODU ili "stajling"!
Istina je da se prvo pomisli na modu ili trend u oblacenju kad neko izgovori rec trend, ali trend (kao takav kakvim smo ga definisali) postoji u mnogim ozbiljnijim i vaznijim sferama zivota jednog coveka 21.veka!
TREND U POLITICI, MISLJENJU, GRADJEVINARSTVU, RAZVOJU TEHNOLOGIJE, MEDIJIMA I SL.
Sanja Rajkovic
среда, 16. април 2008.
Kult konvergencije, bežično povezivanje i mobilna televizija - glavni trendovi
Vesna Roganović - casopis "Danas"
Otvarate bocu a čep počinje da komentariše vašu sklonost piću i navike konzumiranja alkohola.
U ovom pametnom otvaraču, koji je demonstriran u okviru Internacionalnog samita CEBIT-a, nalazi se mikroprocesor, jedan od 50 milijardi sličnih koji danas procesuju u svetu, što našu planetu čini sve zavisnijom od nevidljivih bitova i čipova. Deset mikroprocesora po glavi stanovnika, malo li je?
I ovogodišnji CEBIT, dakle, obilovao je iznenađenjima i inovacijama koje će čovekovu zavisnost od digitalnih sprava, ili pak megaservera i netvorka učiniti još neumitnijom i većom.
CEBIT, sa svojih
37 hala izložbenih čuda koje je predstavilo preko 6300 izlagača iz celog sveta ponudio je i niz nagoveštaja u kom smeru će se glavni tehnološki trendovi zaputiti, u narednim godinama, ako ne i deceniji.
U tom smislu, jedna od ključnih, kultnih reči ovogodišnjeg CEBIT koji se, posle sedam dana trajanja, od prošlog četvrtka, kada ga je svečano otvorila kancelar Angela Merkel, danas završava u Hanoveru, jeste "konvergencija". Kako je to jedan analitičar definisao, reč je o tome da sa što manje uređaja obavimo što više različitih komunikacija - govornih, slanja poruka, pošte, prijema muzike, videa, TV programa, snimanja, fotografisanja, četovanja, blogovanja... prvenstveno služeći se što manjim, prenosnim uređajima, veličine, otprilike, megamobilnih
aparata.
I fiksna telefonija se digitalizuje, Voice of IP je nova mogućnost za povezivanje svih kućnih uređaja, od televizora, do šporeta, uz pomoć digitalnog kućnog bežičnog telefona, dakako, bežičnim putem, u šta su se mogli uveriti posetioci Simensovog štanda koji je svoje bežične module uspešno
demonstrirao kako za privatnu, tako i za industrijsku namenu.
Digitalizovao se i popularni voki-toki. Njegov pronalazač, Motorola, lansirala je dva takva modela DTR2450 i 2430 lane u SAD, i to su zasad jedini digitalni voki-toki uređaji na svetu. Novi digitalni radio-prijemnici proširuju mogućnosti kako pojedinaca tako i timova, uključuju i SMS poruke i
forvardovanje poziva. Ti uređaji rade na frekvenciji 2.4 GHZ baš kao i Blutut, a koja je slobodna za korišćenje, ne ometajući druge uređaje, tvrde predstavnici Motorole.
MOBILNA TELEVIZIJA POSTAJE INTERAKTIVNA
Jedan od nosilaca novog konvergentnog stila je mobilna TV. Ove godine, svi su se utrkivali da predstave mobilnu televiziju sa što više zasenjujućih opcija.
Nokia, je, recimo, predstavila svoju N92, koja će se na tržištu pojaviti tokom ove godine. Ovaj uređaj ima digitalni video brodkasting, ugrađen tjuner kao i pristup elektronskom TV vodiču kroz program.
LG je predstavio svoj LG-V900 mobilni aparat, koji ima rotirajući ekran tako da ako ga okrenete za 90 stepeni, dobijate horizontalnu sliku za gledanje
TV programa. On koristi digitalnu multimedijalnu brodkasting tehnologiju DMBT, baterije u njemu omogućuju tri sata neprekidnog gledanja TV programa i može da sačuva jednočasovni snimak nekog TV prenosa. Samsung je, po najavi svog predsednika, Kite Lija, posle lansiranja svog mobilnog SMBT telefona za korejsko tržište, već u pregovorima sa nemačkim i francuskim operaterima kako bi svoju mobilnu TV tehnologiju lansirao i na ovim tržištima. To su pre svega modeli SGH-P900 i SGHP910.
Među igrače u ovoj novoj oblasti mobilne telefonije, umešao se i Benq-Mobile, koji je između ovog i lanjskog CEBIT-a otkupio Simensovu mobilnu telefoniju, i nastupaće narednih nekoliko godina i sa ovim proizvodima pod zajedničkim bred-imenom Benq-Simens.
Sam Simens je, međutim, u susret svetskom prvenstvu u fudbalu, takođe ponudio bežične
aplikacije za ovu vrstu mobilne "tevefonije" demonstrirajući svoja rešenja za mobilnu TV na svom štandu. Pošto konekcije mobilnog telefona, u ovoj verziji deluju kao povratni kanal, TV na mobilnom telefonu postaje interaktivna i učesnici mogu direktno da se uključe u TV program, recimo, kvizova, da glasaju i sl. Ovo rešenje, međutim, vodi računa i o dimenzijama ekrana, te će, recimo, prilikom prenosa fudbalskih utakmica, slika lopte biti zumirana, kako ona ne bi bila nevidljiva tačka na ekrančiću, i taj zumirani snimak njenog kretanja, sa malim odlaganjem odmah će biti emitovan "gotov uživo". Rukovanje je jednostavno, uz pomoć elektronske olovčice. Navijači, spremite se!
Drugi veliki
događaj na ovogodišnjem CEBIT su sve manji prenosni PC, laptopovi, lajfbukovi etc. Naravno, sa sličnim mogućnostima i usavršenim funkcijama kao i mobilni telefoni.
Konvergencija je umešala prste i kod novog Tošibinog HD DVD noutbuka, prvog koji ima ovakav DVD drajv na svetu. HD DVD je sledeća generacija DVD tehnologije, a Tošibin model Qosmio G30 može da sačuva preko 30 GB, ima potpouno integrisan TV tjuner i vrlo dobre audiovizuelne karakteristike.
Najviše govorkanja, već prvog dana CEBIT, privukao je Majkrosoft, ponudivši svoj novi prenosni PC projekat pod imenom Origami.
Zajedno sa Samsungom, gigant iz Redmonda na sva zvona najavljuje svoj ultraprenosivi PC, veličine 7-inčnog tačskrina, sa 40 gigabajta hard drajvom jačine 40 gigabajta. Ovaj mini-noutbuk ima i INTELCELERONOV procesor, koristi tablet-verziju Windowz XP programa, wi-fi blutut preko kojeg komunicira, a ima i karticu preko koje može da se poveže na mrežu mobilne telefonije radi prenosa podataka.
Samsung je pomogao u realizaciji prvog origami uređaja, s oznakom Q1, koji nalikuje tankoj, crnoj elektronskoj sveščici. Ova mini-sprava radi sve što i klasičan PC. Može da zameni mobilne medija-plejere, prenosne uređaje za igrice, palmtop kompjutere i noutbuk PC. Njegova početna cena biće 1000 evra.
Naravno, konkurencija ni u ovom segmentu ne sedi skrštenih ruku, pa su slične poduhvate najavili i Asustek i kineski Intel grup, koji takođe pripremaju ultraprenosive PC.
Sanja Rajkovic
 |
|
Vesna Roganović - casopis "Danas"
Otvarate bocu a čep počinje da komentariše vašu sklonost piću i navike konzumiranja alkohola.
U ovom pametnom otvaraču, koji je demonstriran u okviru Internacionalnog samita CEBIT-a, nalazi se mikroprocesor, jedan od 50 milijardi sličnih koji danas procesuju u svetu, što našu planetu čini sve zavisnijom od nevidljivih bitova i čipova. Deset mikroprocesora po glavi stanovnika, malo li je?
I ovogodišnji CEBIT, dakle, obilovao je iznenađenjima i inovacijama koje će čovekovu zavisnost od digitalnih sprava, ili pak megaservera i netvorka učiniti još neumitnijom i većom.
CEBIT, sa svojih
 |
|
37 hala izložbenih čuda koje je predstavilo preko 6300 izlagača iz celog sveta ponudio je i niz nagoveštaja u kom smeru će se glavni tehnološki trendovi zaputiti, u narednim godinama, ako ne i deceniji.
U tom smislu, jedna od ključnih, kultnih reči ovogodišnjeg CEBIT koji se, posle sedam dana trajanja, od prošlog četvrtka, kada ga je svečano otvorila kancelar Angela Merkel, danas završava u Hanoveru, jeste "konvergencija". Kako je to jedan analitičar definisao, reč je o tome da sa što manje uređaja obavimo što više različitih komunikacija - govornih, slanja poruka, pošte, prijema muzike, videa, TV programa, snimanja, fotografisanja, četovanja, blogovanja... prvenstveno služeći se što manjim, prenosnim uređajima, veličine, otprilike, megamobilnih
 |
|
aparata.
I fiksna telefonija se digitalizuje, Voice of IP je nova mogućnost za povezivanje svih kućnih uređaja, od televizora, do šporeta, uz pomoć digitalnog kućnog bežičnog telefona, dakako, bežičnim putem, u šta su se mogli uveriti posetioci Simensovog štanda koji je svoje bežične module uspešno
 |
|
demonstrirao kako za privatnu, tako i za industrijsku namenu.
Digitalizovao se i popularni voki-toki. Njegov pronalazač, Motorola, lansirala je dva takva modela DTR2450 i 2430 lane u SAD, i to su zasad jedini digitalni voki-toki uređaji na svetu. Novi digitalni radio-prijemnici proširuju mogućnosti kako pojedinaca tako i timova, uključuju i SMS poruke i
 |
| Rapsodija u plavom: Detalj srpskog štanda sa 14 izlagača |
|
|
|
forvardovanje poziva. Ti uređaji rade na frekvenciji 2.4 GHZ baš kao i Blutut, a koja je slobodna za korišćenje, ne ometajući druge uređaje, tvrde predstavnici Motorole.
MOBILNA TELEVIZIJA POSTAJE INTERAKTIVNA
Jedan od nosilaca novog konvergentnog stila je mobilna TV. Ove godine, svi su se utrkivali da predstave mobilnu televiziju sa što više zasenjujućih opcija.
Nokia, je, recimo, predstavila svoju N92, koja će se na tržištu pojaviti tokom ove godine. Ovaj uređaj ima digitalni video brodkasting, ugrađen tjuner kao i pristup elektronskom TV vodiču kroz program.
LG je predstavio svoj LG-V900 mobilni aparat, koji ima rotirajući ekran tako da ako ga okrenete za 90 stepeni, dobijate horizontalnu sliku za gledanje
 |
| Nokia N92 |
|
|
|
TV programa. On koristi digitalnu multimedijalnu brodkasting tehnologiju DMBT, baterije u njemu omogućuju tri sata neprekidnog gledanja TV programa i može da sačuva jednočasovni snimak nekog TV prenosa. Samsung je, po najavi svog predsednika, Kite Lija, posle lansiranja svog mobilnog SMBT telefona za korejsko tržište, već u pregovorima sa nemačkim i francuskim operaterima kako bi svoju mobilnu TV tehnologiju lansirao i na ovim tržištima. To su pre svega modeli SGH-P900 i SGHP910.
Među igrače u ovoj novoj oblasti mobilne telefonije, umešao se i Benq-Mobile, koji je između ovog i lanjskog CEBIT-a otkupio Simensovu mobilnu telefoniju, i nastupaće narednih nekoliko godina i sa ovim proizvodima pod zajedničkim bred-imenom Benq-Simens.
Sam Simens je, međutim, u susret svetskom prvenstvu u fudbalu, takođe ponudio bežične
 |
| Tevefonija sve bliža: Demonstracija mobilne televizije na Simensovom štandu |
|
|
|
aplikacije za ovu vrstu mobilne "tevefonije" demonstrirajući svoja rešenja za mobilnu TV na svom štandu. Pošto konekcije mobilnog telefona, u ovoj verziji deluju kao povratni kanal, TV na mobilnom telefonu postaje interaktivna i učesnici mogu direktno da se uključe u TV program, recimo, kvizova, da glasaju i sl. Ovo rešenje, međutim, vodi računa i o dimenzijama ekrana, te će, recimo, prilikom prenosa fudbalskih utakmica, slika lopte biti zumirana, kako ona ne bi bila nevidljiva tačka na ekrančiću, i taj zumirani snimak njenog kretanja, sa malim odlaganjem odmah će biti emitovan "gotov uživo". Rukovanje je jednostavno, uz pomoć elektronske olovčice. Navijači, spremite se!
Drugi veliki
 |
| Sačuvati privatnost: RFID tagovi i čitači |
|
|
|
događaj na ovogodišnjem CEBIT su sve manji prenosni PC, laptopovi, lajfbukovi etc. Naravno, sa sličnim mogućnostima i usavršenim funkcijama kao i mobilni telefoni.
Konvergencija je umešala prste i kod novog Tošibinog HD DVD noutbuka, prvog koji ima ovakav DVD drajv na svetu. HD DVD je sledeća generacija DVD tehnologije, a Tošibin model Qosmio G30 može da sačuva preko 30 GB, ima potpouno integrisan TV tjuner i vrlo dobre audiovizuelne karakteristike.
Najviše govorkanja, već prvog dana CEBIT, privukao je Majkrosoft, ponudivši svoj novi prenosni PC projekat pod imenom Origami.
Zajedno sa Samsungom, gigant iz Redmonda na sva zvona najavljuje svoj ultraprenosivi PC, veličine 7-inčnog tačskrina, sa 40 gigabajta hard drajvom jačine 40 gigabajta. Ovaj mini-noutbuk ima i INTELCELERONOV procesor, koristi tablet-verziju Windowz XP programa, wi-fi blutut preko kojeg komunicira, a ima i karticu preko koje može da se poveže na mrežu mobilne telefonije radi prenosa podataka.
 |
| Origami: Saradnja Majkrosofta i Samsunga |
|
|
|
Samsung je pomogao u realizaciji prvog origami uređaja, s oznakom Q1, koji nalikuje tankoj, crnoj elektronskoj sveščici. Ova mini-sprava radi sve što i klasičan PC. Može da zameni mobilne medija-plejere, prenosne uređaje za igrice, palmtop kompjutere i noutbuk PC. Njegova početna cena biće 1000 evra.
Naravno, konkurencija ni u ovom segmentu ne sedi skrštenih ruku, pa su slične poduhvate najavili i Asustek i kineski Intel grup, koji takođe pripremaju ultraprenosive PC.
Sanja Rajkovic
недеља, 13. април 2008.
субота, 12. април 2008.
DEVOJKE<>
Ako govorimo o trendu i modi u Beogradu, mozemo videti da je na prvom mestu biti neprirodan!
Devojke mastaju, i mnoge ostvaruju, da budu nalik velikih modnih zvezda kao sto su Pamela Anderson ili slicne njoj.
Kao opravdanje za hiruske korekcije daju odgovor da tako zapravo koriguju svoje
Zasto?
Mnoga istrazivanja, od kojih je vecina javno objavljena na internetu, govore o tome kako su zapravo muskarci ti koji diktiraju ovaj trend...
Ispitano je: kako muskarci zamisljaju savrsenu devojku/zenu, za kakvim se devojkama na ulici okrecu ili o kakvim devojkama mastaju. Vecina je odgovorila: plavuse velikih obline ili eventualno crnke takodje velikih oblina! S tim da se prirodne obline nikada ne mogu porediti sa vestackim. Vestacke su ipak savrsene-perfektne!
Upravo zbog toga , da bi se muskarcima dopale, devojke pokusavaju da sebe promene i ukalupe u opis takvih devojaka (telo Barbike,obline vece od ukupne tezine tela i glava Bratz lutke).
"Sta god da uradite, nikada necete biti u potpunosti savrseni, jer savrsenost ne postoji!
Kada bi postojala, smisao zivota bi se izgubila." N.N.
"Nemojte menjati sebe, promenite decka!"N.M.
Ako bi devojke u promeni svog izgleda,ispunile svaku zelju muskarca, rezulat bi bio upravo ovo (mozda je to ono sto muskarci zele, ali da li je vredno toga,da li je to ono sto vi zelite) :
Sanja Rajkovic
петак, 11. април 2008.
Preporučujemo knjigu:"SVETSKA POLITIKA, trend i transformacija"
| Knjigu napisali: | ||||||
| ||||||
Suizdavači: Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Beograd | ||||||
| ||||||
iz predgovora izdavača profesora dr. Predraga Simića | ||||||
| ||||||
iz predgovora autora knjige | ||||||
Sanja Rajkovic
ANKETA na temu: Da li znate šta je trend?
Na anketu “Šta je trend” koja je obavljena dana 09.04.2008.god, u ulici Kneza Mihajla, ispitanici su odgovorili:
-Trend se odnosi na modu
-Trend je nešto što je opšte prihvaćeno i popularno
-Trend je glupost koju je izmislila elita
-Trend je za Srbiju propast, jer ga naše primanja ne mogu ispratiti
-Trend je biti isti kao Jelena Karleuša
-Trend - ulazak u EU
-Trend - misliti isto kao “gomila”
-Trend je ne govoriti ono što zaista misliš
-Trend je politika i politika je trend...
Mnogi od odgovora ispitanika su bili poprilicno slični. Ispitanici su svih generacija,tinejdžeri, osobe zrelog i starijeg doba.
Većina se složila da je trend nešto što je opšte prihvaćeno ili ono “negativno” u Srbiji. Takođe, većina se složila da kada govorimo o trendu, prva asocijacija nam je moda, ali da je ono što je mnogo važnije, je zapravo odnos mišljenja i trenda, kao i odnos trenda i politike!
Zahvaljujemo se svim ispitanicima na saradnji.
Studenti Fakulteta za Medije i komunikacije
среда, 2. април 2008.
Stajling, trend...sta je to?
Većina od nas skoro svakodnevno čuje ili pročita reč trend, a kako i ne bi, kada nas gotovo svi mediji savetuju kako treba da izgledamo, šta da obučemo, da li treba da imamo kratku ili dugu kosu, šta treba da pijemo, jedemo i obavezno gde da izađemo.
Kod nas u Srbiji, biti „IN“ je postala jako bitna stvar!
U većini emisija zabavnog karaktera čujemo reč „stajling“. Gosti, kao i voditelji imaju običaj da kažu: „ Za moj stajling se pobrinuo taj i taj....“. Slušajući takve izjave mnogi od nas pomisle da i oni moraju da imaju baš to što je obukla pevačica, glumica ili voditeljka jer to je u trendu i na taj način pokušavaju da izgrade svoj stajling.
Onda postavim pitanje sebi, šta je to stajling?
Hajde da „tu čudesnu“ reč prevedem na srpski jezik. Imam utisak da sam je već negde čula, a da to nije televizija. Ali gde??? Razmislih malo bolje i lampica se upalila!
Pa da, čitala sam o toj reči u knjizi „Teorija dizajna“. Kad ono: „Tridesetih godina
dvadesetog veka u fazi velike ekonomske krize javlja se specifican pokret pod nazivom stajling,koji se danas smatra jednim od pravaca u dizajnu.U to vreme dizajnirani su proizvodi neprirodnih oblika,koji su cesto prelazili u kic;sa jednim jasnim ciljem-PRODATI PROIZVODE NA TRZISTU PO SVAKU CENU“!
E, toliko o tome.
Zatim se zapitam, šta je to trend?
Pogotovo mi nije jasno, šta je to trend u Srbiji?
U skoro svim časopisima možemo pročitati: Ove sezone u trendu je roze boja, drečavo žuta, zelena… U trendu su pantalone sa visokim ili niskim strukom, cipele sa visokim ili niskim potpeticama, da vrh obuće ne bude špicast, jer se baš ove sezone vratila moda 40-ih godina, pa vrh obuće mora da bude zaobljen.
Bože, ko li je to smislio?
Ko je osoba koja kaže: „Sada će se nositi ovo, a ne ono“?
Ko su ljudi koji diktiraju modne trendove?
Ko je ta osoba koja je dovoljno kompetentna da komentariše, ili još gore, ocenjuje oblačenje druge osobe?!
Ova pitanja sam sama sebi postavila i mogu vam reći da odgovori nisu tako teški, a ni komplikovani.
Novac, moć i mediji su odgovorni, a i glavni krivci za to!
Naravno, u pitanju je čitava mašinerija koju vode moćni ljudi čiji su ciljevi sopstveni interesi tj. profit.
Nama „ običnim smrtnicima“ ostaje da prihvatimo ili ne, ono što nam se nameće.
Treba li biti žrtva trendova?
Zvuči kao glupo pitanje, ali ako se malo bolje zapitamo, a pri tom i malo ozbiljnije razmislimo o svemu, uvidećemo da veliki broj nas to i jeste.
Moj lični stav, a i savet je:
„ Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“, ali... na pametan način.
Prilagodite trendove sebi, a ne sebe trendovima!
Dušica Božić 140/07
Kod nas u Srbiji, biti „IN“ je postala jako bitna stvar!
U većini emisija zabavnog karaktera čujemo reč „stajling“. Gosti, kao i voditelji imaju običaj da kažu: „ Za moj stajling se pobrinuo taj i taj....“. Slušajući takve izjave mnogi od nas pomisle da i oni moraju da imaju baš to što je obukla pevačica, glumica ili voditeljka jer to je u trendu i na taj način pokušavaju da izgrade svoj stajling.
Onda postavim pitanje sebi, šta je to stajling?
Hajde da „tu čudesnu“ reč prevedem na srpski jezik. Imam utisak da sam je već negde čula, a da to nije televizija. Ali gde??? Razmislih malo bolje i lampica se upalila!
Pa da, čitala sam o toj reči u knjizi „Teorija dizajna“. Kad ono: „Tridesetih godina
dvadesetog veka u fazi velike ekonomske krize javlja se specifican pokret pod nazivom stajling,koji se danas smatra jednim od pravaca u dizajnu.U to vreme dizajnirani su proizvodi neprirodnih oblika,koji su cesto prelazili u kic;sa jednim jasnim ciljem-PRODATI PROIZVODE NA TRZISTU PO SVAKU CENU“!
E, toliko o tome.
Zatim se zapitam, šta je to trend?
Pogotovo mi nije jasno, šta je to trend u Srbiji?
U skoro svim časopisima možemo pročitati: Ove sezone u trendu je roze boja, drečavo žuta, zelena… U trendu su pantalone sa visokim ili niskim strukom, cipele sa visokim ili niskim potpeticama, da vrh obuće ne bude špicast, jer se baš ove sezone vratila moda 40-ih godina, pa vrh obuće mora da bude zaobljen.
Bože, ko li je to smislio?
Ko je osoba koja kaže: „Sada će se nositi ovo, a ne ono“?
Ko su ljudi koji diktiraju modne trendove?
Ko je ta osoba koja je dovoljno kompetentna da komentariše, ili još gore, ocenjuje oblačenje druge osobe?!
Ova pitanja sam sama sebi postavila i mogu vam reći da odgovori nisu tako teški, a ni komplikovani.
Novac, moć i mediji su odgovorni, a i glavni krivci za to!
Naravno, u pitanju je čitava mašinerija koju vode moćni ljudi čiji su ciljevi sopstveni interesi tj. profit.
Nama „ običnim smrtnicima“ ostaje da prihvatimo ili ne, ono što nam se nameće.
Treba li biti žrtva trendova?
Zvuči kao glupo pitanje, ali ako se malo bolje zapitamo, a pri tom i malo ozbiljnije razmislimo o svemu, uvidećemo da veliki broj nas to i jeste.
Moj lični stav, a i savet je:
„ Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“, ali... na pametan način.
Prilagodite trendove sebi, a ne sebe trendovima!
Dušica Božić 140/07
среда, 26. март 2008.
“COSMOPOLITAN”, “ELLE”, “BEAUTY EXPERT”,…
Trendovi su svuda oko nas! Nebitno je to da li ih pratimo ili im se namjerno suprostavljamo, samim tim što ih primjećujemo (ili naslućujemo) mi smo već u njihovoj vlasti. Oni su sveprisutni, agresivni i ne trpe diskusiju o vrijednostima koje cijene.Takodje, njih kao da obavija neka mistična izmaglica neznanja: odakle dolaze?Kako se radjaju? Gdje odlaze poslije smrti? Ko upravlja njima? Od čega su stvoreni?
Naravno, niko normalan se ne bavi ovim pitanjima.
Mnogo je interesntnije i prijatnije pratiti trendove, uzivati u njima, definisati sebe kroz njih (veća definisanost - više stila!).To ponekad zna da bude naporno, ali do svih vrijednih stvari u životu se stiže kroz muku. Na kraju puta, ipak, čeka zaslužena nagrada: taj osjećaj da je sve na tebi, oko tebe, u tebi – u trendu. Nezamjenjivo...
E sad, postoje ljudi koji instinktivno osjećaju radjanje nekog trenda, neka vrsta trendy – apostola, i oni koji ga prihvataju tek kad ga prepoznaju svuda oko sebe, nazovimo ih trendy – kameleonima, ali i oni kojima sklonost ka praćenju trendova nije urodjena, a ne žele da budu isključeni iz njega. Da bi se takvi naučili pravim vrijednostima potrebno ih je obrazovati, i predstaviti im trend kroz slike, riječi i savjete.
Tu svetu misiju na sebe su,izmedju ostalih, preuzeli časopisi kao što su: “Cosmopolitan”, “Elle”, “Beauty expert”.
Nikako se ne može prepričati šta se to nalazi u njima.Ali, evo nekih tema kojima se oni bave...
“Elle”: “Ovog proleća volimo – miks dezena, stil Marion Cotillard, mini, etno, XL torbe...”, “Facebook – imate li i vi svoj profil ?”, “Chic venčanje – 8 bajkovitih outfita + blistavi make up, beauty plan”
“Cosmopolitan”:”Vesti iz muške svesti : kako pričaju o nama kada ih ne čujemo...”, “Seksi fit izgled, uz ekskluzivne savete holivudskog trenera”, “Pravac – ’V – zona”: Šest taktika da bi vas on zadovoljio.”
“Beauty expert”:”nove usne koje će te voleti (“AKO MATERIJALNE STVARI UGLAVNOM MENJAMO POSLE SVEGA NEKOLIKO GODINA KORIŠĆENJA, ZAŠTO BI NAM USNE BILE ISTE U DVADESETIM I U ŠEZDESETIM”)
Dok budete čitali neke od ovih članaka, znajte da milioni ljudi čitaju isto, osjećaju isto, misle isto kao i vi… Nema više usamljenosti, svi smo mladi, lijepi, srećni, zaljubljeni, glamurozni, I povezani istom mrežom – TRENDOM.
Mihailo Jovićević
Naravno, niko normalan se ne bavi ovim pitanjima.
Mnogo je interesntnije i prijatnije pratiti trendove, uzivati u njima, definisati sebe kroz njih (veća definisanost - više stila!).To ponekad zna da bude naporno, ali do svih vrijednih stvari u životu se stiže kroz muku. Na kraju puta, ipak, čeka zaslužena nagrada: taj osjećaj da je sve na tebi, oko tebe, u tebi – u trendu. Nezamjenjivo...
E sad, postoje ljudi koji instinktivno osjećaju radjanje nekog trenda, neka vrsta trendy – apostola, i oni koji ga prihvataju tek kad ga prepoznaju svuda oko sebe, nazovimo ih trendy – kameleonima, ali i oni kojima sklonost ka praćenju trendova nije urodjena, a ne žele da budu isključeni iz njega. Da bi se takvi naučili pravim vrijednostima potrebno ih je obrazovati, i predstaviti im trend kroz slike, riječi i savjete.
Tu svetu misiju na sebe su,izmedju ostalih, preuzeli časopisi kao što su: “Cosmopolitan”, “Elle”, “Beauty expert”.
Nikako se ne može prepričati šta se to nalazi u njima.Ali, evo nekih tema kojima se oni bave...
“Elle”: “Ovog proleća volimo – miks dezena, stil Marion Cotillard, mini, etno, XL torbe...”, “Facebook – imate li i vi svoj profil ?”, “Chic venčanje – 8 bajkovitih outfita + blistavi make up, beauty plan”
“Cosmopolitan”:”Vesti iz muške svesti : kako pričaju o nama kada ih ne čujemo...”, “Seksi fit izgled, uz ekskluzivne savete holivudskog trenera”, “Pravac – ’V – zona”: Šest taktika da bi vas on zadovoljio.”
“Beauty expert”:”nove usne koje će te voleti (“AKO MATERIJALNE STVARI UGLAVNOM MENJAMO POSLE SVEGA NEKOLIKO GODINA KORIŠĆENJA, ZAŠTO BI NAM USNE BILE ISTE U DVADESETIM I U ŠEZDESETIM”)
Dok budete čitali neke od ovih članaka, znajte da milioni ljudi čitaju isto, osjećaju isto, misle isto kao i vi… Nema više usamljenosti, svi smo mladi, lijepi, srećni, zaljubljeni, glamurozni, I povezani istom mrežom – TRENDOM.
Mihailo Jovićević
Fascinirani smo slikom. Opčinjeni onim što vidimo na TV, u izlogu, iz magazina. Želimo da budemo idealni, da IZGLEDAMO idealno. Pratimo trend. Idilične reklame koje gledamo svaki dan "za savršen ten", "za mršavljenje", "protiv bora", "protiv ćelavosti", "za veće grudi", "za manji struk"...to je jedino što želimo na kraju, a, u stvari, nikad nećemo biti dovoljno srećni. Iz "biti" u "imati", iz "imati" u "jesam" a šta imam-to jesam. Iz "imati" u "izgledati". Odelo ČINI čoveka. Ovde i sada. Trka za socijalnim prestižom nikad neće prestati. Nikad se nećemo umoriti. Narativne slike u vidu reklama nam se nižu pred očima. Mi ih upijamo. Želimo baš ono što nam se nudi. Tuđe je bolje. Tuđe je slađe. Ništa što imamo, što jesmo, ne vredi. Nije nam dovoljno. Nismo sami sebi dovoljni. Počeli smo da ličimo na Pavlovljeve zamorčiće. Balavimo. Stimulisani slikom, izmanipulisani proizvodom, ne razmatramo mogućnost bezvrednosti u koju srljamo. Ne. Mi pratimo trend. Kupujemo, kupujemo, kupujemo.
Emilija Nikolić.
Emilija Nikolić.
недеља, 23. март 2008.
Istorija-MODA – SUNČANE NAOČARE
Kako nam se približava leto, nije loše da saznamo nešto više o originalnoj nameni jednog od najelementarnijih faktora lepog vremena – sunčane naočare. Iznenadilo nas je da ova moda nije potekla od ranih rock’n’roll zvezda niti od Toma Kruza u „Top Gun“-u, već davno nazad u istoriji, sa zaista posebnom namenom. U početku su naočare za sunce imale posebnu namenu, ali to nije bila zaštita od sunca. Dimno senčenje, prvi način zatamnjivanja naočara, je tehnologija koja se razvila u Kini pre 1430. godine. Ova zatamnjena stakla nisu imala dioptriju, niti su prvobitno bila namenjena ublažavanju jačine sunčevih zraka. Kineske sudije su vekovima nosile kvarcna stakla boje dima, da bi u sudnici prikrile izraz svojih očiju. Sudijina procena - da li je dokaz verodostojan ili lažan - morala je da ostane tajna do završetka suđenja.Ovakva stakla su se počela koristiti i kao naočare za sunce, ali to nikada nije bila njihova osnovna namena. Oko 1430. godine, kada su u Kinu, iz Italije, uvezena stakla sa dioptrijom, ona su takođe bila zatamnjena, jer su i dalje uglavnom bila u sudskoj upotrebi. Sredinom 18. veka, James Ayscough je počeo da eksperimentiše sa naočarima obojenih stakala. Ovo nisu bile prave „naočare za sunce“; Ayscough je verovao da plavo ili zeleno staklo može da ispravi određene nedostatke vida; njega nije brinula zaštita od sunčevih zraka.Popularnost naočara za sunce je zapravo fenomen 20. veka. U Americi je vojska, koja je učestvovala u razvoju zaštita od sunca, takođe imala vodeću ulogu i u tehnologiji proizvodnje naočara za sunce.Savremene sunčane naočare, u današnjem smislu te reči, pojavile su se tek u 20. veku. Godine 1929. Sam Foster, osnivač kompanije Foster Grant, prodao je prve Foster Grant naočare za sunce na Boardwalk-u u Atlantik Sitiju. Do 1930. sunčane naočare su ušle u modu.Tokom četvrte decenije 20. veka, vojna avijacija je od optičke firme Bausch & Lomb naručila proizvodnju posebno efikasnih naočara, koje bi trebalo da zaštite pilote od opasnog i preterano jakog sunčevog zračenja na velikim visinama. Fizičari i optičari kompanije usavršili su specijalnu tamnozelenu nijansu, koja je apsorbovala svetlost žute trake spektra. I dok se spremao Drugi Svetski rat, Ray Ban je, 1936. godine, dizajnirao anti-glare avijatičarske naočare za sunce, koristeći polarizovanu tehnologiju proizvodnje stakala koju tek što je bio izumeo Edwin H. Land, osnivač Polaroid korporacije. Takođe je dizajniran i blago savijen okvir rama, da bi se maksimalno zaštitile oči avijatičara čiji se pogled neprestano spušta prema komandnoj tabli aviona. Letači su naočare dobili besplatno, dok je šira javnost već 1937. godine bila u prilici da kupi model koji je zaustavljao sunčeve zrake, baš kao što su to činile i avijatičarske Ray-Ban naočare. Reklamna kampanja firme Foster Grant za proizvodnju češljeva i stakala, je tokom 60-ih godina prošlog stoleća doprinela da naočare za sunce postanu modni trend. Eskalaciji ludila vezanog za naočare u osmoj deceniji 20. veka doprineli su poznati modni kreatori, kao i holivudske zvezde, sa njihovim brendiranim linijama. Gigantska industrija se razvila na mestu gde, nekoliko decenija ranije, nije ni postojala. I kao što su se od davnih vremena žene zavodljivo skrivale iza raširenih lepeza ili izvijenih suncobrana, savremene žene - ali i muškarci - otkrili su draž u nošenju naočara za sunce, bez obzira na jačinu sunčevih zraka.
Urbana sredina
Gospodin Ray Ban je danas vrlo popularan. Sve nacije ga poznaju I svi bi želeli da ga imaju. Odajemo mu priznanje na ogromnoj prepoznatljivosti. Ono što nas interesuje je deo mediokritetske sredine. Zato smo se bacili u istraživanje. Pošto su u pitanju ljudi koji žele da ostanu anonimni održaćemo reč I dati verbalnu prezentaciju današnjeg urbanog mišljenja, da ne kažemo odoka.
~Gospodine X zašto koristite Rey Ban naočare?Gospodin Ray Ban je danas vrlo popularan. Sve nacije ga poznaju I svi bi želeli da ga imaju. Odajemo mu priznanje na ogromnoj prepoznatljivosti. Ono što nas interesuje je deo mediokritetske sredine. Zato smo se bacili u istraživanje. Pošto su u pitanju ljudi koji žele da ostanu anonimni održaćemo reč I dati verbalnu prezentaciju današnjeg urbanog mišljenja, da ne kažemo odoka.
Zato što su one popularne!
~Da li ih koristite da bi vas zaštitile od sunca?
Pa,da.
~Koliko vam je bitno da budete zaštićeni od sunca?
Bitno je, ali je vrlo bitno da na sebi imaš bilo kakav modni trend. Ja sam izabrao naočare, I to Ray Ban. Već odavno je prestalo da odelo čini čoveka, sada je u pitanju mala, ali skupa stvar. Ja samo pokušavam da budem u trendu. Kao I svi ostali…
~Je l koristite neke druge naočare?
Ne. Možda cu sledeće sezone kupiti Chanel ako budu bile popularnije.
Nosimo se mišlju da imamo previše neverovatnih trendi stvarčica na tržištu. Koliko zaista želimo da one upravljaju našim životima? Ako bismo minut vremena potrošili na sitnice koje život znače, osećali bismo se bolje,zar ne? Kupovina Ray Ban naočara zato što je to R. B. nije ostvarenje velikih snova niti dokaz elitizma. Na kraju krajeva, čoveka ne čini ni odelo niti skupa stvar već dusevna vrednost koju svako od nas verujem da ima.
Zakljucak
•Sve je to lepo i sjajno. Živeti sa vremenom je život iz bajke. Truditi se treba mnogo, a za uzvrat možete dobiti veliko ništa. Kako je to ustvari biti rođen pod srećnom zvezdom? Imati puno para, ili voziti dobar automobil, imati ogroman stan u centru grada, nositi supu odeću, imati prijatelje... Mogućnosti koje su stvorene za generaciju koja se tek probija su velike, a one su sačinjene od niza bezvrednih stvari i lažnih vrednosti. Zato naša ekipa potseća na važne, ali zaboravljene stvari:
•1_ Ne kradi
•2_ Ne laži
•3_ Ne zavidi
•4_ Ne ubijaj
•5_ Dolazi redovno na predavanja
•6_ Radi redovno domaći
•7_ Ne nerviraj se zato što nemaš etiketiranu garderobu
•8_ Kupuj na buvljaku
•9_ Ne koristi cigarete jer je to nije kul
•10_Ne oblači se kao Jelena Karleuša jer to nije kul
•11_Ne konzumiraj energetska pića zato što ih reklamira zgodna cica
•12_ Izbaci ‘kul’ iz rečnika
•13_ Voli svoje prijatelje
•14_ Voli svoje profesore
•15_ Shvari već jednom da nije sve u tome da budeš u TRENDU
•P.S. Jednostavno, nisu sve devojke rođene da budu Snežana Dakić, a nisu ni svi dečaci rođeni da budu Boško Jakovljević
Marijana Kosovac
субота, 22. март 2008.
Čovek se u životu maša za hiljadu stvari. Od hiljadu jedna je pametna a od hiljadu pametnih jedna izvodljiva. (Tesla)
„Fabrika ledenog doba“ - prica u slikama
21.vek *2008.god- Treca scena (mesec mart) , 22.cin. . .
Glavne uloge igraju:
Pohlepa
Moc
Novac
- POLITICARI
U ostalim ulogama:
Trend
Nezadovoljstvo
Laz
Istina
Zaborav
- NAROD
Statisti:
Naivnost
Sreca
Ljubav
Iskrenost
Originalnost
Skromnost
Uteha i Boljitak
- NEKOLICINA SASVIM „OBICNIH“ LJUDI
. . .
Mesto desavanja: Planeta Zemlja
Vreme: Jedan sasvim obican dan
. . .
Pohlepa, Moc i Novac su vrlo zauzeti diktiranjem i upravljanjem gradjanskim zivotima.
„Fabrika ledenog doba“ - prica u slikama
21.vek *2008.god- Treca scena (mesec mart) , 22.cin. . .
Glavne uloge igraju:
Pohlepa
Moc
Novac
- POLITICARI
U ostalim ulogama:
Trend
Nezadovoljstvo
Laz
Istina
Zaborav
- NAROD
Statisti:
Naivnost
Sreca
Ljubav
Iskrenost
Originalnost
Skromnost
Uteha i Boljitak
- NEKOLICINA SASVIM „OBICNIH“ LJUDI
. . .
Mesto desavanja: Planeta Zemlja
Vreme: Jedan sasvim obican dan
. . .
Pohlepa, Moc i Novac su vrlo zauzeti diktiranjem i upravljanjem gradjanskim zivotima.
Prica je verovatno svima vrlo poznata:
S objasnjenjem, da nije sve tako crno, jer :
Medjutim, Laz, Trend i Nezadovoljstvo sukobljeni su Istinom
Za to vreme, Pohlepa i Moc ipak bezbrizno nastavljaju sa svojim svakodnevnim aktivnostima:
Pred kraj radnog dana, sledi i pregled danasnjih desavanja, tacnije Dnevnik, koji Sreca, Naivnost i Ljubav, pomno prate, zeljno iscekujuci da imse pridruze Iskrenost i Uteha. . .
Nakon odgledanih dnevnih vesti, razocarani ne dolaskom Iskrenosti i Utehe, noc provode moleci se da im se uskoro vrate davno zalutali prijatelji - Sreca i Boljitak!
THE END
Ali sta je sa Originalnosti, sigurno se pitate? Originalnost?! Sahranjena je jos davnih 80-ih godina ...
A zasto nije spominjana?! Zato sto je Zaborav izbrisao svaki trag njenog postojanja. . .
Sanja Rajkovic
Пријавите се на:
Постови (Atom)
.jpg)
.jpg)
